Мр Наташа Станић, већ неколико година ради као управник Народне опсерваторије и Планетаријума у Београду. Као астрофизичар, писац, фотограф и особа са невероватном енергијом да створи нешто велико, Наташа је у овом тренутку најзаслужнија за популаризацију астрономије као науке, код нас.

Наиме, од како се Наташа Станић латила посла да осавремени Опсерваторију и Планетаријум, медијски популарише и прати најзначајнија астрономска збивања и коорганизује бесплатне курсеве и летње школе с овом тематиком – имамо озбиљну шансу да, на овом пољу, равноправно станемо уз најразвијеније земље у свету.

Непосредни циљ интервјуа са овом младом дамом био је представљање новог курса за астрономе почетнике на који се можете бесплатно прикључити до јуна месеца, као и нове телевизијске емисије „Звездани детективи“, која на допадљив начин обрађује све аспекте астрономије, а чији је Наташа аутор и водитељ.
 
Поред тога, пред астрономима у Србији су озбиљне припреме за наредну годину, коју је УНЕСКО прогласио годином астрономије, те се рад на многим активностима тек захуктава у циљу популаризације поменуте науке, вероватно најчаробније и најмистичније постојеће признате науке.


Студентски свет: Недавно је започело емитовање нове емисије „Звездани детективи“ на телевизији „Метрополис“. Ти си идејни творац и водитељ ове емисије чији је циљ популаризација астрономије.

Шта ћемо све бити у прилици да сазнамо, и, уопште, какав је садржај емисије „Звездани детективи“?

Наташа Станић: Емисија „ЗВЕЗДАНИ ДЕТЕКТИВИ“ посвећена је популаризацији астрономије и научиће гледаоце, не само како да постављају питања о васиони, него и како сами могу да пронађу многе одговоре.

Циљ ове емисије је повећање научне свести код широке публике и подсећање на значај астрономије за научно-технолошки и културни развој цивилизације.
Под девизом „НА ТЕБИ ЈЕ ДА ОТКРИЈЕШ СВЕМИР“, акценат је на помало заборављеној чињеници да астрономија отвара врата сваком човеку и да астрономи аматери имају важну улогу у многим открићима, што је много пута и забележено у историји науке.

Може се рећи да се ова емисија не бави само астрономијом, она ће гледаоцима представити како је то бити астроном.
Ексклузивне интервјуе за сада су дали: др Катрин Цесарски председница „Међународне астрономске уније“, др Јан Робсон председник „Комисије 55“ за популаризацију астрономије при Међународној астрономској унији, др Денис Симолопулос директор планетаријума у Атини, др Хозе Франциско Салгадо из Планетаријума у Чикагу и многи други.


СС: Реци нам мало више о томе како напредује популаризација астрономије у Србији?

НС: Уз подршку Друштва астронома Србије и Националног комитета за астрономију, била сам на светском конгресу посвећеном популаризацији астрономије (Атина, октобар 2007, www.communicatingastronomy.org).
Тако да могу да кажем да је први пут у овој важној области научне и друштвене делатности на светском нивоу представљена и Србија, са две постер презентације и једним усменим излагањем.

 Представљени су редовни програми за широку публику који у Народној опсерваторији и Планетаријуму имају традицију од преко четрдесет година (www.adrb.org), часопис „Васиона“, као и недељни астрономски интернет магазин www.astronomija.co.yu са часописом „Астрономија“, који се уређују и издају у Новом Саду.
Ту треба истаћи и прве велике спонзоре поменутих часописа - приватне фирме „BS Procesor“ из Београда и издавачки студио „Спремо“ из Новог Сада.

Укратко, да би популаризација астрономије била успешна и да би о астрономији могли да слушају и уче сви љубитељи неба, свих узраста и свих нивоа предзнања, неопходна нам је сарадња са медијима.

СС: Почетком марта почео је још један курс астрономије у организацији Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ који ће трајати до јуна месеца. Каква су искуства организатора када је у питању ова „мала школа астрономије“?

НС: У Планетаријуму на Калемегдану у току је, осамдесет други по реду, бесплатни курс астрономије за почетнике (програм предавања погледајте на www.adrb.org), где се слушаоцима на визуелно атрактиван, савремен и занимљив начин представља развој савремене астрономије - са новим теоријама и открићима у двадесет три лекције.

Курс припрема и води астрофизичар Александар Оташевић, а наша искуства као организатора, нарочито последњих година, показују да је неопходно имати посебан тим менаџера који би промовисали све наше програме како би посећеност била већа.
Нажалост, како је курс бесплатан, нисмо то у могућности да реализујемо у овом тренутку.


СС: Да ли ће и ове године бити организован летњи камп са истим циљем, и ко се најчешће одазива оваквим догађањима?

НС: Летње школе астрономије организујемо од 2002. године. Ове године, на Копаонику, биће одржана шеста школа по реду, под именом „Марине воде“.
Волели бисмо да се више средњошколаца и студената пријави у нашу школу пошто је програм усмерен на стимулисање младих да се баве аматерском астрономијом, астрофотографијом и посматрачким радом на телескопу.

Досадашњи учесници су углавном чланови нашег Друштва и талентовани ученици који се спремају за Међународне астрономске олимпијаде, ученици регионалних центара за таленте и полазници семинара Истраживачке станице у Петници.

СС: Идућа, 2009. година, је светска година астрономије. Како ће се наше Астрономско друштво припремити за обележавање наредне године? Какве би све манифестације могле да се одрже, рецимо, у Народној опсерваторији и Планетаријуму на Калемегдану?

НС: Уједињене Нације су 20. децембра 2007. године донеле посебну Резолуцију (62/200) којом се 2009. година проглашава Међународном годином астрономије (www.astronomy2009.org), у част првих астрономских посматрања телескопом.

Када је Галилео Галилеј у Венецији 1609. године први пут уперио дурбин у звездано небо, дошао је до великих открића која се узимају за почетак ере модерне астрономије. Открио је четири Јупитерова сателита, Венерине мене, кратере и планине на Месецу, пеге на Сунцу, појединачне звезде у беличастој траци Млечног пута, увео нове научне методе засноване на рационалном мишљењу и поставио основу за усвајање Коперниковог хелиоцентричног модела света.
 
Међународна астрономска унија (МАУ) и UNESCO0020 главни су координатори свих глобалних пројеката који се широм планете припремају у више од стотину земаља, а Србија, као чланица МАУ, укључена је у припреме почетком 2007. године.

Основан је Национални организациони одбор за припрему Међународне године астрономије у Србији (НОО МГА2009.) чији су чланови астрономи са Астрономске опсерваторије у Београду, Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду, Истраживачке станице Петница и АДРБ.

Као главни координатор глобалних пројеката за Србију и председник НОО, могу да кажем да је прва фаза припрема успешно реализована, брошура Међународне астрономске уније је преведена, добијена су ауторска права за штампање верзије на српском језику (за брошуру и постере), званична интернет презентација МГА2009 у Србији биће ускоро постављена, одређени су руководиоци свих једанаест глобалних пројеката које је дефинисала МАУ, а излазе и први флајери (који ће моћи да се преузму са сајта www.adrb.org) са именима пројеката и контактима координатора.