Zaštita umesto zabrane: Pušenje il kafana

Dnevno trideset ljudi u Srbiji umre od posledica pušenja, Srbija kasni u zabrani pušenja, Žene puše i u trudnoći, Pušenje loša navika - teška odvika, Duvanski dim je serijski ubica, Počinje kampanja protiv posledica pasivnog pušenja, Pušače proteruju i iz kafana.... Primećujete li pozitivan trend u ovim novinskim naslovima?

Pušenje predstavlja deo ličnog identiteta, sredstvo za uspešno prebrođivanje psihičke i svake druge krize, alat za socijaliziju, povod za pauzu u poslu, pa čak i dijetetski preparat.

Srbija spada u neslavne rekordere kada je konzumiranje cigareta u pitanju. Drugi smo u Evropi po broju pušača i prvi po broju umrlih od posledica pušenja. Svaki drugi muškarac i svaka treća žena direktno konzumiraju cigarete, a svi smo svakodnevno izloženi duvanskom dimu.
Prošle godine je popušeno oko 20.000.000.000 (20 milijardi) cigareta, a od 2000. godine naovamo uzrok smrti svake desete osobe su posledice pušenja.
Duvan je jedini legalni proizvod koji ubija 30 do 50 odsto svojih konzumenata, a uživaoci duvanskog dima žive 15 godina kraće od nepušača.

Sumorni podaci i raspoloženje koje proističe iz njih su donekle promenjeni kada je prošle godine objavljeno da je za 6 odsto smanjen broj pušača u Srbiji, u odnosu na 2000. godinu. Pored toga, formiran je Fond za programe sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana, koji se finansira sa po jednim dinarom od svake legalno prodate paklice.

Najvažnije od svega, krajem 2008.

(sada već sedmogodišnji) ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je za ovu godinu kreiranje ambicioznog akcionog plana i predloga zakona koji će postepeno ukinuti duvanski dim na svim javnim i radnim mestima.
Nepušači su dočekali svojih pet minuta. Duvandžije su aktivirale alarm!!!

Ovih dana pokrenuta je Narodna inicijativa Zaštita umesto Zabrane čiji je cilj sakupljanje 30.000 potpisa kojima će se podržati usvajanje blažeg predloga zakona u Narodnoj Skupštini, koji zabranjuje pušenje na radnim i delimično na javnim mestima. Izuzetak bi bili ugostiteljski objekti, gde su nepušači i najviše izloženi duvanskom dimu.

Suština predloga zakona je da ugostiteljski objekti površine veće od 100 metara kvadratnih imaju obavezu da obezbede poseban i odvojen prostor za pušače, dok bi vlasnici manjih objekata trebali da se izjasne da li će dozvoliti pušenje i vidno istaći svoje pušačko i/ili poslovno opredeljenje.
I sami pretpostavljate kakve promene bi ovakav propis izazvao u praksi - apsolutno minimalne.

Svoje rukopisanije (predlog Zakona) članovi Inicijative su obeležili VIP partijem koji su uveličale javne ličnosti poput: Mirjane Bobić-Mojsilović, Đorđa Pavlova (poznatijeg kao Đoka Kortina), Mikija Đuričića, Aleksandra Srećkovića Kubure, Slavka Beleslina, Ive Štrljić, Niggora, Snežane Dakić Mikić, Goge Grubješić, Ane Pendić, Ljubiše Petrovića Luisa, Ivana Bekjareva...

Smatram da u odnosu na pripadnike i sledbenike Inicijative, daleko više razumevanja treba imati za poklonike preteranog uživanja alkohola, osobe sklone prejedanju, intravenske narkomane i druge potencijalne samoubice, čiji „gresi“ imaju štetne efekte po njih same, ali ne i po okolinu.
Barem ne štetne na tako direktan način kao što je izloženost toksinima iz duvanskog dima.

Argumenti na kojima članovi temelje postojanje Narodne inicijative “Zaštita umesto zabrane” su:
1. Predloženi zakon na efikasan način štiti nepušače, čuvajući slobode i ljudska prava odraslih da puše na društveno odgovarajućim i tradicionalnim mestima kao što su barovi, noćni klubovi, restorani, kazina.
2. Zakon je ekonomski opravdan jer čuva radna mesta u ugostiteljstvu, stabilne poreske prihode, što nam je veoma važno u vreme ekonomske krize.
3. Potpuna zabrana pušenja nije uslov da Srbija postane član EU!

Koje gluposti!? Upravo one su me navele da kucam ove redove. Ništa gluplje skoro nisam pročitao. Mada je odličan kandidat za glupost godine i: “Isplata porodici Brajana Štajnhauera od 900.000 dolara biće nadoknađena građanima Srbije oduzimanjem imovine stečene kriminalnim aktivnostima.”
Pa da li to znači da se u suprotnom ta imovina ne bi oduzela i da bi je kriminalci zadržali!?

Ukratko, ne mogu se štititi nečija ljudska prava, u ovom slučaju pušača, tako što se najdirektnije ugrožavaju prava drugih, uključujući tu i pravo na (zdrav) život. I kakva je to kategorija „društveno odgovarajuća mesta za pušenje“!?

Drugo, potpuni je paradoks da ukidanje pušenja u kafićima i kafanama izazove pad poslovnih rezultata istih. Baš naprotiv, jedini način da se ne dogodi pad prometa je da se u svim ugostiteljskim objektima ukine pušenje. Na taj način pušači ne bi imali izbora i nastavili bi da dolaze u one objekte u koje su i ranije dolazili, umesto samo u one koje dozvoljavaju pušenje.

Ne treba zanemariti činjenicu da poslednja istraživanja govore da je u Srbiji 33,6 odsto pušača, a 66,4 odsto (znači dvostruko više) nepušača kao potencijalnih mušterija. I na kraju, obrazovna struktura, geografska raspoređenost i, kada govorimo u terminima biznis analiza, najznačajnije - kupovna moć pušača je niža nego što je to slučaj kod nepušača. Toliko o profitu ugostitelja.

Duvanska industrija, koja će jedina trpeti posledice adekvatnog zakona o regulisanju prostora za pušenja, moći će da naplati svoje gubitke kroz dramatično poskupljenje cigareta i dovođenje na normalan evropski nivo od 3, 5 ili čak ekstremnih 8 evra po paklici. Takav potez će značajno dopuniti i državnu kasu sredstvima od poreza i akciza.

Evropska praksa pokazuje da ukoliko se već dozvoljava mogućnost pušenja skupih cigareta, onda ventilacioni sistemi moraju biti sposobni da potpuno obrade zapreminu ugostiteljskog objekta i otprilike sto puta brže procesiraju vazduh nego što je to sada slučaj. Naravno, takvi uređaji mnogo koštaju pa je pitanje ko će da ih ugradi u Srbiji.

Uostalom, kada su Turci kao pušački etalon među nacijama, počeli da se odriču istog, i kada su londonski pabovi ostali bez duvanskog dima, možemo to i mi sa našim kafanama.

Na kraju, da li ova Narodna inicijativa ima za cilj da trajno pokvari međuljudske odnose u Srbiji i zavadi pušače i nepušače?
Da li njihovo delovanje znači da će nepušači i dalje biti ucenjeni tako da ukoliko žele kafansko druženje sa prijateljima koji puše morati kao žrtvu na oltar da prinesu svoja pluća, ako ne i svoj život?

Kao nepušač, koji među pušačima ima veoma mnogo prijatelja i dragih osoba, želim da pokvarim statistiku, smanjim stopu prevremene smrtnosti pušača (30%-50%) i produžim druženje sa njima za barem 15 godina.